Oblak Kaktusa

Meni

Tag: filozofija uma

  • Filozofija uma (Deo drugi: Informacija kao srž svesti)


    Lili Bluz, Dall-e generesiano


    „Zamislimo da nešto informacija iz ove knjige prenesete usmeno svom prijatelju. Zvučni talasi prenose informaciju iz vaših usta do prijateljevog uha, gde se pretvaraju u električne impulse i prenose u njegov mozak. Sada vaš prijatelj ima informaciju koja je potekla iz vašeg uma, ali ništa materijalno nije preneseno između vas i vašeg prijatelja. Prenosnici informacije bili su materijalni, ali sama informacija nije materijalna.“

    – Džon Lenoks, Da li je nauka sahranila Boga?


    Ako je informacija nematerijalna, kako je uklopiti u našu sliku univerzuma, koji uglavnom posmatramo kroz prizmu materije i energije? Lenoksov primer ukazuje na fascinantnu činjenicu: dok se zvučni talasi i električni impulsi mogu meriti i opisati fizički, sama suština informacije – značenje koje ona nosi – ostaje van okvira materijalnog sveta. Ova nematerijalna priroda informacije otvara vrata za dublju filozofsku raspravu o njenoj ulozi u svesti i stvarnosti.

    Informacija, prema savremenim naučnicima poput Džona Arčibalda Vilera, nije samo sredstvo za prenos značenja već osnovna komponenta stvarnosti. Viler je razvio koncept poznat kao „It from Bit“, tvrdeći da je univerzum u svojoj osnovi izgrađen od informacija. Prema ovom gledištu, svaka čestica materije nije ništa više nego rezultat binarnih odluka – osnovnih jedinica informacija. Kvantna fizika ovo ilustruje kroz pojave poput kvantne zapletenosti, gde informacije o stanju jedne čestice momentalno utiču na drugu, bez obzira na udaljenost. Informacija, u ovom slučaju, postaje nešto što ne poštuje granice prostora i vremena – nešto što je osnovno i neuništivo.


    Lili Bluz, Dall-e generesiano


    Ako informaciju posmatramo kao gradivni blok stvarnosti, ona postaje ključ za razumevanje svesti. Savremena teorija svesti Đulia Tononija, poznata kao Teorija integrisane informacije (IIT), predlaže da svest nije samo funkcija neuronske aktivnosti već rezultat kompleksne integracije informacija. Prema ovoj teoriji, čak i sistemi koji nisu biološki, poput računara, mogu posedovati rudimentarne nivoe svesti ako integrišu dovoljno informacija. Ovo otvara intrigantno pitanje: ako je informacija osnovna za svest, da li univerzum u celini poseduje neku vrstu svesti na osnovnom nivou?

    Ideja koja se često povezuje s ovim razmatranjima je „adjacent possible“, koncept koji je razvio Stjuart Kaufman. Prevedeno kao „neposredno moguće“ ili „susedne mogućnosti“, ovaj termin opisuje prostor mogućnosti koje su dostupne iz trenutnog stanja sistema. Na primer, evolucija fotosinteze u ranim ćelijama omogućila je razvoj složenijih oblika života. Fotosinteza nije bila deo početnog sistema, ali kada su određeni uslovi stvoreni, ona je postala deo neposrednog prostora mogućnosti.

    U kontekstu tehnologije, internet je stvorio prostor za inovacije poput društvenih mreža i veštačke inteligencije. Pre interneta, ove mogućnosti nisu postojale, ali su postale logične kada su se stvorili tehnički preduslovi. Isto se može reći za ljudsku kreativnost: iz postojećih reči i ideja, uvek se otvaraju novi horizonti značenja, stvarajući nove jezičke konstrukte, umetnička dela i naučne teorije.

    Kada primenimo koncept „adjacent possible“ na informaciju i svest, otkrivamo kako univerzum koristi informaciju za stvaranje složenijih struktura. Alfred Nort Vajthed je predložio da je univerzum mreža događaja, gde svaki događaj nosi informaciju i stvara nove mogućnosti za povezivanje i evoluciju. Informacija, u tom smislu, nije statična – ona je dinamična, stalno se reorganizuje, proširujući prostor mogućeg i omogućavajući univerzumu da se razvija.


    Brodevjski Bugi-Vugi, izvor slike wikimedia commons


    Ovo ima duboke posledice za razumevanje svesti. Ako je informacija temelj univerzuma, onda je svest način na koji univerzum postaje svestan svojih mogućnosti. Karl Jung je ovu ideju formulisao kroz koncept arhetipa – univerzalnih obrazaca koji prožimaju individualno i kolektivno nesvesno. Arhetipi, kao i informacije, razvijaju se kroz interakciju s realnošću, otvarajući nove horizonte za ljudsku svest.

    Na mikro nivou, mozak funkcioniše na sličan način. Neuronske mreže neprestano stvaraju nove veze na osnovu primljenih informacija, omogućavajući nam da istražujemo nove ideje i stvaramo nove uvide. Isto tako, kvantna spletenost sugeriše da je informacija ključna čak i na najosnovnijim nivoima stvarnosti. Kada se čestice „povežu“, informacije o njihovom stanju postaju deo jedinstvenog sistema, sugerišući da informacija nije samo prenosnik već i organizator stvarnosti.

    Juan Miro,iz Ciklusa sazvežđa, Jutarnja zvezda,izvors like wikimedia commons


    Na kraju, informacija kao temelj stvarnosti i svesti menja našu sliku univerzuma. Ona nije samo alat koji koristimo da bismo komunicirali, već sila koja oblikuje sve – od atoma do kosmičkog reda. Ako je informacija zaista osnovna, onda je možda i svest univerzalna osobina, prožimajući sve delove univerzuma na način koji tek počinjemo da razumemo. Panpsihizam, u tom kontekstu, pruža okvir za shvatanje stvarnosti ne samo kao materijalne i energetske, već i informacione mreže koja misli.

    Literatura i izvori:

    Lenox, J. (2009). God’s Undertaker: Has Science Buried God?
    Wheeler, J. A. (1990). „Information, Physics, Quantum: The Search for Links.“ Complexity, Entropy, and the Physics of Information.
    Kauffman, S. A. (1995). At Home in the Universe: The Search for the Laws of Self-Organization and Complexity.
    Whitehead, A. N. (1929). Process and Reality.
    Tononi, G. (2004). „An Information Integration Theory of Consciousness.“ BMC Neuroscience.
    Chalmers, D. J. (1995). „Facing Up to the Problem of Consciousness.“ Journal of Consciousness Studies.
    Jung, C. G. (1959). Archetypes and the Collective Unconscious.
    Zeilinger, A. (2010). „Quantum Information and the Foundations of Quantum Mechanics.“ Nature Physics.

    Filozofija uma (Deo prvi: Panpsihizam i pitanje svesti)

    Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa

  • Filozofija uma (Deo prvi: Panpsihizam i pitanje svesti)

    Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e)


    Zamislite da šetate kroz gustu šumu. Listovi šušnu na vetru, koraci vam udaraju o tlo, i dok posmatrate sunčeve zrake kako se probijaju kroz krošnje, zapitate se: može li ovaj svet da „oseti“? Da li kamen na stazi ili drvo pored vas, makar na nekom osnovnom nivou, poseduje neku vrstu svesti, ili je svest dublja karakteristika kosmosa, koja prožima sve stvari poput nevidljive mreže?

    Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), druga slika


    Ovo pitanje vodi nas do fascinantne filozofske teorije poznate kao panpsihizam. Prema ovoj ideji, svest nije isključivo ljudsko svojstvo niti ograničena na složene mozgove životinja. Umesto toga, ona je osnovna osobina stvarnosti – fundamentalna, baš kao što su elektromagnetizam ili gravitacija. Ovo ne znači da su elektroni, atomi ili kamen doslovno „svesni“ u ljudskom smislu, već da svest na nekom osnovnom nivou predstavlja neodvojivu komponentu kosmosa. Na taj način, svest se ne posmatra kao nešto što „nastaje“, već kao urođeno svojstvo prirode, prisutno u svim njenim delovima.

    Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), treća slika


    Ali zašto bi iko uopšte poverovao u ovako neobičnu ideju? Jedan od razloga leži u pitanju koje se zove „težak problem svesti“ (1). Filozof Dejvid Čalmers, koji je popularizovao ovaj koncept, traži da razmislimo: zašto uopšte postoji iskustvo? Nauka nam može reći kako svetlost određene talasne dužine izaziva reakcije u mrežnjači našeg oka, ali ne može objasniti zašto mi vidimo crvenu boju. Ta subjektivna dimenzija – ono „kako je biti“ – ostaje neuhvatljiva. Čak i ako bismo potpuno razumeli sve fizičke procese u mozgu, ostaje pitanje: kako i zašto se pojavljuje osećaj?

    Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), četvrta slika


    Zamislite misaoni eksperiment. Marija je briljantna naučnica koja živi u crno-belom svetu. Ona zna sve fizičke činjenice o bojama – talasne dužine, optičke procese, reakcije neurona – ali nikada nije videla crvenu. Jednog dana, izlazi iz svoje sive sobe i ugleda zrelu jagodu. Taj trenutak otkriva nešto što nijedno fizičko objašnjenje nije moglo da predvidi: novo iskustvo (2). To iskustvo je nešto što panpsihizam pokušava da integriše u našu sliku stvarnosti.

    Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), peta slika


    Filozofi su o ovome razmišljali vekovima. Tales, jedan od prvih grčkih filozofa, verovao je da je „sve puno bogova“ (3). Ovo nije značilo da su stvari doslovno bogovi, već da su prožete nekom vrstom duha ili unutrašnjeg principa. Zamislite magnet koji privlači gvožđe. Tales je smatrao da taj magnet ima neku vrstu „unutrašnje moći“ koja mu omogućava da deluje. Iako to nije direktno analogno panpsihizmu, ovakve ideje o univerzalnim svojstvima su njegovi filozofski prethodnici.

    Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), šesta slika


    U sedamnaestom veku, Spinoza je tvrdio da su um i materija dva aspekta jedne iste stvarnosti (4). Prema njemu, svaka stvar ima i fizičku i mentalnu stranu, ali ne na način na koji bi čovek posedovao svest. Umesto toga, svest je deo fundamentalne prirode univerzuma, prožimajući sve, slično kao što zakoni fizike deluju na svakom nivou postojanja. Šopenhauer je, kasnije, tvrdio da je volja – ono što osećamo kao unutrašnju energiju – suština svega što postoji (5).


    Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), sedma slika


    Savremena nauka pruža zanimljive uvide koji podržavaju ideju da svest nije izolovan fenomen. Teorija integrisane informacije (IIT), koju je razvio neuronaučnik Đulio Tononi, sugeriše da svest zavisi od stepena u kojem su informacije u nekom sistemu integrisane (6). Prema ovoj teoriji, čak i najjednostavniji sistemi, poput termostata, mogu imati minimalnu svest jer integrišu informacije. Ovo, međutim, ne znači da termostat „razmišlja“, već da na osnovnom nivou ima neku vrstu sposobnosti za procesiranje informacija koja je povezana sa fenomenom svesti.

    Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), osma slika


    Dok skeptici odbacuju panpsihizam kao previše spekulativan, ova teorija postavlja intrigantna pitanja o našem mestu u univerzumu. Ako svest nije samo osobina onogo štom nazivamo mozak, već osnovna karakteristika stvarnosti, kako to menja naš pogled na svet? Možda nismo izdvojeni posmatrači u „neživom“ univerzumu, već deo veće mreže svojstava koja povezuje sve što postoji. Baš kao što je elektromagnetizam prisutan u svakoj čestici, tako i svest, u nekom fundamentalnom obliku, može biti univerzalna osobina univerzuma.

    Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), deveta slika


    Teorija panpsihizma nas poziva da preispitamo svoje shvatanje stvarnosti. Svet nije puki zbir fizičkih procesa, već kompleksan ples svojstava, gde svest igra ključnu ulogu u formiranju iskustva. 



    Literatura i dodatni izvori:


    1.Čalmers, D. J. (1995). „Suočavanje s problemom svesti“. Časopis za proučavanje svesti.
    2.Džekson, F. (1986). „Šta Marija nije znala“. Časopis za filozofiju.
    3. Aristotel, O duši. (Citirano iz Stanford enciklopedije filozofije – članak o Panpsihizmu).
    4. Spinoza, B. (1677). Etika.
    5. Šopenhauer, A. (1818). Svet kao volja i predstava.
    6. Tononi, Đ. (2004). „Teorija integrisane informacije o svesti“. Neurološka istraživanja BMC.

    Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa