Oblak Kaktusa

Meni

Tag: kvantna fizika

  • Filozofija uma (Deo drugi: Informacija kao srž svesti)


    Lili Bluz, Dall-e generesiano


    „Zamislimo da nešto informacija iz ove knjige prenesete usmeno svom prijatelju. Zvučni talasi prenose informaciju iz vaših usta do prijateljevog uha, gde se pretvaraju u električne impulse i prenose u njegov mozak. Sada vaš prijatelj ima informaciju koja je potekla iz vašeg uma, ali ništa materijalno nije preneseno između vas i vašeg prijatelja. Prenosnici informacije bili su materijalni, ali sama informacija nije materijalna.“

    – Džon Lenoks, Da li je nauka sahranila Boga?


    Ako je informacija nematerijalna, kako je uklopiti u našu sliku univerzuma, koji uglavnom posmatramo kroz prizmu materije i energije? Lenoksov primer ukazuje na fascinantnu činjenicu: dok se zvučni talasi i električni impulsi mogu meriti i opisati fizički, sama suština informacije – značenje koje ona nosi – ostaje van okvira materijalnog sveta. Ova nematerijalna priroda informacije otvara vrata za dublju filozofsku raspravu o njenoj ulozi u svesti i stvarnosti.

    Informacija, prema savremenim naučnicima poput Džona Arčibalda Vilera, nije samo sredstvo za prenos značenja već osnovna komponenta stvarnosti. Viler je razvio koncept poznat kao „It from Bit“, tvrdeći da je univerzum u svojoj osnovi izgrađen od informacija. Prema ovom gledištu, svaka čestica materije nije ništa više nego rezultat binarnih odluka – osnovnih jedinica informacija. Kvantna fizika ovo ilustruje kroz pojave poput kvantne zapletenosti, gde informacije o stanju jedne čestice momentalno utiču na drugu, bez obzira na udaljenost. Informacija, u ovom slučaju, postaje nešto što ne poštuje granice prostora i vremena – nešto što je osnovno i neuništivo.


    Lili Bluz, Dall-e generesiano


    Ako informaciju posmatramo kao gradivni blok stvarnosti, ona postaje ključ za razumevanje svesti. Savremena teorija svesti Đulia Tononija, poznata kao Teorija integrisane informacije (IIT), predlaže da svest nije samo funkcija neuronske aktivnosti već rezultat kompleksne integracije informacija. Prema ovoj teoriji, čak i sistemi koji nisu biološki, poput računara, mogu posedovati rudimentarne nivoe svesti ako integrišu dovoljno informacija. Ovo otvara intrigantno pitanje: ako je informacija osnovna za svest, da li univerzum u celini poseduje neku vrstu svesti na osnovnom nivou?

    Ideja koja se često povezuje s ovim razmatranjima je „adjacent possible“, koncept koji je razvio Stjuart Kaufman. Prevedeno kao „neposredno moguće“ ili „susedne mogućnosti“, ovaj termin opisuje prostor mogućnosti koje su dostupne iz trenutnog stanja sistema. Na primer, evolucija fotosinteze u ranim ćelijama omogućila je razvoj složenijih oblika života. Fotosinteza nije bila deo početnog sistema, ali kada su određeni uslovi stvoreni, ona je postala deo neposrednog prostora mogućnosti.

    U kontekstu tehnologije, internet je stvorio prostor za inovacije poput društvenih mreža i veštačke inteligencije. Pre interneta, ove mogućnosti nisu postojale, ali su postale logične kada su se stvorili tehnički preduslovi. Isto se može reći za ljudsku kreativnost: iz postojećih reči i ideja, uvek se otvaraju novi horizonti značenja, stvarajući nove jezičke konstrukte, umetnička dela i naučne teorije.

    Kada primenimo koncept „adjacent possible“ na informaciju i svest, otkrivamo kako univerzum koristi informaciju za stvaranje složenijih struktura. Alfred Nort Vajthed je predložio da je univerzum mreža događaja, gde svaki događaj nosi informaciju i stvara nove mogućnosti za povezivanje i evoluciju. Informacija, u tom smislu, nije statična – ona je dinamična, stalno se reorganizuje, proširujući prostor mogućeg i omogućavajući univerzumu da se razvija.


    Brodevjski Bugi-Vugi, izvor slike wikimedia commons


    Ovo ima duboke posledice za razumevanje svesti. Ako je informacija temelj univerzuma, onda je svest način na koji univerzum postaje svestan svojih mogućnosti. Karl Jung je ovu ideju formulisao kroz koncept arhetipa – univerzalnih obrazaca koji prožimaju individualno i kolektivno nesvesno. Arhetipi, kao i informacije, razvijaju se kroz interakciju s realnošću, otvarajući nove horizonte za ljudsku svest.

    Na mikro nivou, mozak funkcioniše na sličan način. Neuronske mreže neprestano stvaraju nove veze na osnovu primljenih informacija, omogućavajući nam da istražujemo nove ideje i stvaramo nove uvide. Isto tako, kvantna spletenost sugeriše da je informacija ključna čak i na najosnovnijim nivoima stvarnosti. Kada se čestice „povežu“, informacije o njihovom stanju postaju deo jedinstvenog sistema, sugerišući da informacija nije samo prenosnik već i organizator stvarnosti.

    Juan Miro,iz Ciklusa sazvežđa, Jutarnja zvezda,izvors like wikimedia commons


    Na kraju, informacija kao temelj stvarnosti i svesti menja našu sliku univerzuma. Ona nije samo alat koji koristimo da bismo komunicirali, već sila koja oblikuje sve – od atoma do kosmičkog reda. Ako je informacija zaista osnovna, onda je možda i svest univerzalna osobina, prožimajući sve delove univerzuma na način koji tek počinjemo da razumemo. Panpsihizam, u tom kontekstu, pruža okvir za shvatanje stvarnosti ne samo kao materijalne i energetske, već i informacione mreže koja misli.

    Literatura i izvori:

    Lenox, J. (2009). God’s Undertaker: Has Science Buried God?
    Wheeler, J. A. (1990). „Information, Physics, Quantum: The Search for Links.“ Complexity, Entropy, and the Physics of Information.
    Kauffman, S. A. (1995). At Home in the Universe: The Search for the Laws of Self-Organization and Complexity.
    Whitehead, A. N. (1929). Process and Reality.
    Tononi, G. (2004). „An Information Integration Theory of Consciousness.“ BMC Neuroscience.
    Chalmers, D. J. (1995). „Facing Up to the Problem of Consciousness.“ Journal of Consciousness Studies.
    Jung, C. G. (1959). Archetypes and the Collective Unconscious.
    Zeilinger, A. (2010). „Quantum Information and the Foundations of Quantum Mechanics.“ Nature Physics.

    Filozofija uma (Deo prvi: Panpsihizam i pitanje svesti)

    Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa