–
Idemo kod
prolaza ptice sa rogovima. Ja sam već bio tamo, a setio sam da ćeš ti doneti fantastično Ružino vino.
–
Ja sam
donela slačke.
–
Šta su
slačke?
–
Kako ne
znaš. To su jestivi delovi slagalice koje sam napravila. Ne znaš da li da pre
jedeš ili slažeš?
–
Stvari se
tako brzo menjaju.
–
Ne
menjaju se stvari već
osećanja.
–
Ptica je
to rekla to isto ili sam je bar tako razumeo. Ona ne peva niti grokće kao druge ptice, niti zabada kao
ponekad orlovi i usamljenici. Njen rog je treće…
–
Piramida!
Da li vidiš? Prošli smo pored nje i ona je nestala?
–
Ali, ovde
nema piramida i prekinula si me…
–
Neznalica…Nema
veze! Zastoj vozila, idemo dalje. Ne volim toliko ptice.
–
Smatram
da ih u stvari voliš, ali si malo ljubomorna na njihovu slobodu. Malo više?
–
Nisam
ljubomorna.
–
Znači jesi, HaHa…
–
Aha, sada
je vidim. Rogom se orijentiše i pronalazi svoje mesto u svetu.
–
Kod
Nabokova drveće
hodočasti i sve vreme je u pokretu. Ako se
dobro sećam negde je nazvao drveće najvećim hodočasnicima.
–
Drvobradi
hodočasnik! Institucija! Jeeej…
–
„Ja sam se rodio ispod
gusenica” , ko ovo beše rekao?
–
Pesma
Block Out-a. Možda
je mislio na tenkiće.
–
Moguće, svakako je veoma depresivna.
–
Slika je
pala u vodu. Idi vidi!
–
To su
omoti za film Stalker, Andreja Tarkovskog. Ne znam otkud ovde? Film je star 42
godine.
–
Nisam
gledala.
–
Izgleda
mi kao da je to film o našim željama, odnosu našeg života i onoga što u istom želimo.
–
Prođi pored trafike i uzmi nam jagode.
–
Sa
šlagom?
–
Volim,
ali sada bez. Treba mi kiselina.
–
Evo je
opet. Rogata ptica. I uvek je tako vidiš, po strani kao da se prikrada iza oka,
mada nekad proleti i direktno, ali previše brzo za nas.
–
Ja sam je
dovoljno videla. Sada mi je jasno. To je ptica s kojom se možeš povezati. Možeš videti sve predele koje i ona vidi.
–
Kako?
–
Nauči da letiš. Slušaj tajnu letenja i
poseti obale večnog
vetra.
 |
| Zgrada u Zoološkom vrtu, Milica Milovanović |
Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa) Beograd 18.6. 2021; 20:50
Posvećeno
Milici (zoo-vrt)