Čitaonica i putokazi kroz arhivu
Kreni od pitanja koje te zaokuplja. Pronađi esej, razgovor ili priču, sačuvaj ga za kasnije ili prepusti izbor slučaju.
Sačuvani tekstovi, mesto čitanja i veličina slova ostaju u ovom pregledaču. Ne prenose se na drugi uređaj. U privatnom režimu mogu nestati po zatvaranju prozora.
Misaoni ogled: cena jedne rečenice
Ti si urednik. Pred tobom su dobar tekst, neugodan autor i odluka koja menja sledeće pitanje. Četiri odluke, više mogućih puteva i prostor da promeniš izbor, bez ocene tvog karaktera.
Čitalačke putanje: izaberi pitanje i prati trag
Predloženi redosledi povezuju tekstove i objašnjavaju zašto sledeći tekst dolazi posle prethodnog. Svoj prolazak možeš označiti u ovom pregledaču.
Sloboda i odgovornost
Od ličnog preispitivanja do tuđeg pogleda, priznanja i odluke kako živeti.
Zašto filozofiram?
Počni pitanjem zašto uopšte preispitujemo sopstvena uverenja.
Zašto je ‘pakao to su drugi’ pogrešno shvaćena rečenica?
Zatim ispitaj kako tuđi pogled utiče na doživljaj sopstvene slobode.
Priznaj me, dakle postojim: Hegel pleše uz Depeche Mode
Pređi na priznanje i odnose u kojima sloboda zavisi i od drugoga.
Oštrica brijača i duhovna prostitucija
Završi književnim primerom izlaska iz unapred zadatih životnih uloga.
Moć, institucije i otpor
Kako pravila, nadzor i zajednica oblikuju ono što doživljavamo kao normalno.
Ludnice, zatvori i kažnjavanje: Mišel Fuko za početnike
Upoznaj Fukoov okvir za razumevanje institucija i discipline.
Sluđivanje i zbunjivanje ljudi (Panoptikon)
Prati kako nadzor prelazi u informacioni prostor i samocenzuru.
Od Jaglike do Trumana: Kako se osloboditi palanačkog mentaliteta
Pogledaj kako zajednica čuva svoje granice prema drugačijem.
Let iznad kukavičjeg gnezda: Pobuna duha
Završi filmskom pobunom pojedinca protiv institucionalnog reda.
Vera, sumnja i granice znanja
Put od otpora promeni mišljenja do razgovora o tvorcu i filmske slike vere.
Grabljivi umovi: užasi mišljenja i uverenja (Deo prvi)
Kreni od pitanja zašto svoja uverenja branimo kao deo sopstvenog tela.
Grabljivi umovi: zašto nam treba filozofija? (Deo drugi)
Zatim razmotri šta filozofija donosi kada se od nje ne traži praktičan recept.
O Bogu koji ne završava razgovor: odgovor Diogenu iz Sinope
Uđi u konkretnu raspravu o ličnom uverenju i otvorenosti za kritiku.
Anđelovo jaje: izokrenuti Hrist, senke riba i svet kao arka
Završi simbolima vere, dokaza i povrede u „Anđelovom jajetu”.
Književnost i identitet
Ko smo kada nas oblikuju priča, želja, tuđe očekivanje ili društvena uloga?
Unikat i miris budućnosti: Nad knjigom Milorada Pavića
Počni Pavićevim romanom u kojem se identitet i završetak ne zatvaraju jednom zauvek.
Paranoja, empatija i budućnost: Kako nas Filip K. Dik upozorava na stvarnost
Nastavi Dikom i pitanjem šta ostaje ljudsko u nestabilnoj stvarnosti.
Ogledala, želje i nesvesno: Kako Žak Lakan objašnjava naš svet
Razmotri sliku o sebi kroz ogledalo, jezik i tuđu želju.
Oštrica brijača i duhovna prostitucija
Vrati se književnom izboru života izvan novca, statusa i očekivanja.
Šta je svest?
Tri dela ciklusa „Filozofija uma”, od panpsihizma do informacije i kolektivnih predstava.
Filozofija uma I: Panpsihizam i unutrašnja strana materije
Postavi problem subjektivnog iskustva i upoznaj panpsihističku pretpostavku.
Filozofija uma II: Informacija nije isto što i značenje
Pređi na odnos informacije, značenja i materijalnog prenošenja.
Filozofija uma III: Egregor i kolektivni um
Ispitaj kako autor povezuje egregor i zajedničke oblike mišljenja.
Kant među pčelama: Čovek u demo-verziji kosmosa
Proširi pitanje svesti na granice opažanja i svetove drugih bića.
Čovek i veštačka inteligencija
Četiri zapisa iz različitih trenutaka autorovog ispitivanja jezičke veštačke inteligencije.
Od Orvela do klimatskih promena i besplatne energije (razgovor i testiranje mogućnosti jezičke veštačke inteligencije ChatGPT-Open AI, Deo Prvi)
Kreni od ranih razgovora i pitanja neutralnosti jezičkog modela.
AI: Između alata i entiteta (Nastavak testiranja AI sistema)
Prati pomeranje pitanja sa upotrebljivog alata na granicu pojma entiteta.
Proširena inteligencija i rizom znanja (Nastavak testiranja AI sistema)
Razmotri mrežu znanja kroz Delezov i Gatarijev rizom.
AI, Terminator i konsenzusno mediokritetstvo
Završi pitanjem ljudske odgovornosti i konsenzusnog mediokritetstva.
Pojmovnik: 16 ulaza u filozofiju
Sažeta objašnjenja pojmova koji se pojavljuju u arhivi, uz primer, povezane tekstove i izvor za dalje čitanje. Ovo su uvodni putokazi; značenja zavise od autora i konteksta.
Dogmatizam
U ovom vodiču: držanje pri kojem se uverenje štiti od preispitivanja, čak i kada naiđe na ozbiljan prigovor. Čvrsto uverenje samo po sebi još ne znači dogmatizam.
Primer: Sagovornik unapred odluči da nijedan mogući dokaz ne može promeniti njegov stav.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Skepticizam
Porodica filozofskih pitanja o tome šta možemo znati i kako opravdavamo svoja uverenja. Sumnja može biti metod ispitivanja, a ne poricanje svake mogućnosti znanja.
Primer: Pitaš šta bi razlikovalo opravdano uverenje od utiska koji samo deluje ubedljivo.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Falsifikabilnost
Mogućnost da teorija bude suočena sa nalazom koji bi joj protivrečio. Kod Popera ovo pitanje služi razgraničenju empirijske nauke; primena na stvarna istraživanja složenija je od jednog izolovanog protivprimera.
Primer: Uz objašnjenje navodiš i koje bi opažanje govorilo protiv njega.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Loša vera
Sartrov pojam za samozavaravanje kojim prikrivamo napetost između svojih okolnosti i mogućnosti izbora. Jedan oblik je ponašanje kao da nas društvena uloga potpuno određuje.
Primer: Ulogom se opravdavaš kao da u njenom izvršavanju nemaš nikakvu odgovornost.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Pogled Drugog
Kod Sartra, susret sa drugim pokazuje da mogu postati predmet tuđe procene, a da ne kontrolišem smisao koji za drugog imam. Odatle proizlaze pitanja stida, slobode i sukoba perspektiva.
Primer: Tuđa procena počinje da ti izgleda kao konačna definicija onoga što jesi.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Priznanje
Filozofski problem odnosa u kojem drugoga prihvatamo kao nekoga čiji položaj i delovanje za nas imaju značaj. U hegelovskoj tradiciji povezan je sa samosvešću, zavisnošću i slobodom.
Primer: Razlikuješ zahtev da budeš primećen od zahteva da budeš priznat kao ravnopravan sagovornik.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Otuđenje
Problematično razdvajanje čoveka od delovanja, odnosa ili sveta koji bi trebalo da mu pripadaju. U različitim filozofskim tradicijama označava različite društvene i iskustvene odnose.
Primer: U sopstvenom radu prepoznaješ samo tuđe zahteve, a sve manje sopstvenu delatnost.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Panoptikon
Bentamov model nadzora koji Fuko koristi za analizu disciplinovanja. Važna je mogućnost da smo posmatrani: zbog nje možemo početi sami da uređujemo svoje ponašanje.
Primer: Menjaš ponašanje i kada ne znaš da li te iko upravo posmatra.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Disciplinarna moć
Kod Fukoa, delovanje moći kroz rasporede, nadzor, procenjivanje i oblikovanje telesnih navika. Ne svodi se na pojedinačnu zabranu ili na volju jednog vladara.
Primer: Pravila vremena, prostora i procene određuju šta se u ustanovi smatra normalnim ponašanjem.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Simulakrum
U Bodrijarovoj analizi, znakovi i modeli mogu organizovati doživljaj sveta tako da više ne služe samo kao kopije lako izdvojive stvarnosti. Pitanje postaje kako predstava proizvodi ono što prihvatamo kao realno.
Primer: Predstava o događaju postane važnija za ponašanje publike od njenog neposrednog iskustva.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Rizom
Delezov i Gatarijev model povezivanja bez jednog obaveznog korena ili središta. Pomaže da mislimo mreže u kojima postoji više ulaza, prelaza i pravaca kretanja.
Primer: Kroz arhivu ulaziš od filma, prelaziš na filozofiju i završavaš u pesmi.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Panpsihizam
Stanovište prema kojem je mentalno fundamentalno i široko prisutno u prirodi. Ono ne podrazumeva da svaki predmet razmišlja kao čovek, niti predstavlja utvrđen naučni odgovor na pitanje svesti.
Primer: Pitaš da li se iskustvo pojavljuje tek na visokom stepenu složenosti ili ima dublje pretpostavke.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Problem svesti
Pitanje odnosa subjektivnog iskustva i opisa fizičkih ili funkcionalnih procesa. Posebna teškoća je objasniti zašto neko stanje ima doživljaj iz prve lične perspektive.
Primer: Opis onoga što mozak radi porediš sa pitanjem kako izgleda nešto doživeti.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Trajanje
Kod Bergsona, kvalitativno proticanje iskustva u kojem se stanja prožimaju. Razlikuje se od vremena predstavljenog kao niz jednakih i spolja izbrojivih jedinica.
Primer: Isti sat na časovniku može se doživeti kao kratko ili dugo iskustvo.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Intuicija kod Bergsona
Bergsonov metod nastojanja da se predmet zahvati iznutra, u njegovom kretanju i trajanju. U ovom smislu intuicija nije isto što i nasumična pretpostavka ili prvi utisak.
Primer: Nastojiš da razumeš tok iskustva, umesto da ga svedeš na nepomične preseke.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Anamneza kod Platona
Platonova zamisao učenja kao prisećanja, povezana sa njegovim razmatranjima duše i saznanja. Ovde je reč o filozofskom pojmu, različitom od medicinske upotrebe iste reči.
Primer: Pitanjima se ispituje da li se znanje samo prima spolja ili se na neki način otkriva u sebi.
Čitaj na Oblaku Kaktusa:
Za istraživanje koristi pretragu ili izaberi oblast.
Nema tekstova za ovaj izbor. Pokušaj sa drugim pojmom ili ukloni neki filter.
Ako još nemaš sačuvanih tekstova, otvori esej i izaberi „Sačuvaj tekst”. Čitaonica je dostupna na ovom uređaju i u ovom pregledaču.
Arhivu možeš istražiti i po oblastima:
Ovo je autorska arhiva Vladimira Tomića. Indeks ličnosti i pojmova prati njihovo prisustvo u tekstovima. Čitalačke putanje su urednički izbor, a misaoni ogled poziv na obrazlaganje sopstvenih odluka.