Autorski sajt Vladimira Tomića
Oblak Kaktusa
Oblak Kaktusa je nezavisna autorska arhiva u kojoj se književnost meša sa filozofijom, psihologijom, filmom, muzikom, umetnošću i istorijom ideja. Ovde sabiram eseje, priče, razgovore i beleške koje često počinju na jednom mestu, a završe sasvim drugde, bez potrebe da se između disciplina podižu uredne administrativne granice. Bez gotovog sistema i bez potrebe da svako pitanje završi jednim odgovorom.
Odabrano sa Oblaka Kaktusa
Počni odavde
Kratka mapa kroz odabrane tekstove o Ničeu, Fukou, Sartru, palanci, prirodi zla, eklekticizmu i drugim temama iz arhive.
Iz arhive
Najnoviji tekstovi
-
Kratak razgovor u zoo-vrtu i ptica s rogovima
– Idemo kod prolaza ptice sa rogovima. Ja sam već bio tamo, a setio sam da ćeš ti doneti fantastično Ružino vino. – Ja sam donela slačke. – Šta su slačke? – Kako ne znaš. To su jestivi delovi slagalice koje sam…
-
Nehaj
Tražim ono što nikad ne pronalazim Trčim i sedim u sebi Mislim se kako je onog Dana bilo dobro Dozivam daleki grad-daleku civilizaciju Podignem ruke ka sebi pa ih vratim vazduhu Šetam isprekidano u cik cak kao da izbegavam drvene grobove Vidim kako…
-
Dečak iz podruma
U tvom pogledu je Vudstok 69 Na tvom licu je zaštitni znak starca svih vremena Kada te učiteljica pita kakve su prave u prirodi ti joj kažeš da su krive Dok hodaš ostavljaš za sobom tragove neodsvirane pesme koje neznalački prelaze prolaznici …
-
Bolnica
U dolinama palih voda diže se magla naših glava od prozora Mi stojimo jedni na drugima Mi smo pisma koja nikada i nikome nisu poslata Ne umemo da govorimo Ne možemo da se razumemo Mi smo kod Velikog zida usred ničega……
-
Valar morghulis
Slušamo lažne vesti Gledamo nestvarnu imitaciju stvarnosti Život predajemo drugima jer kao da i nije naš Čujemo lošu vest o nekom davnom prijatelju i pustimo suze koje sakrivamo od svih Da samo pomislimo da ozbiljno mislimo odmah nas bude strah U licima…
-
U čast prirode
Ponekad želim da nisam pročitao nijednu knjigu. Da nikad nisam otvorio nijednu novinu, i da nisam čuo za televiziju. Da nikad nisam video nijedan grad i da nikad nisam čuo za reči kao što su: „politika”, „bog”, „crkva”, „kultura”, „tradicija”, „ideologija”, „pornografija”.…
-
Ukratko o filmu Baraka
Zapis iz 2019. o Baraki Rona Frikea i sceni praćenoj pesmom The Host of Seraphim benda Dead Can Dance, o siromaštvu, bogatstvu i načinu gledanja drugih ljudi.