Inoko

Zar je bitno gde smo
u kišnoj noći,

zar je važno ko smo
u žutoj sobi?

Kuda idemo dok sedimo
u nestajanju?

Prolaze dani i noći.
Ruševine i zdanja plešu mračni tango.
Sve se hladi, pa se opet razgoreva.

Inoko, Inoko,
naš stari grad nas doziva
u hotelu, na ulici, na jastuku,
zauvek izgubljen u svetlu.